• Blog

    Sajmon Glasni

    Onomad sam htela da kupim kozu. Sve je to bio deo nekakvog biznis plana da muzem kozu, za mleko i kefir, da ne mora travnjak da se kosi, da kozu iznajmljujem komšijama. Da ni oni ne moraju da kose travnjake, nego paf! gospođo Dramo, koliko novaca, toliko, izvol’te, ajmo kozo kod nas. I onda je vrate za dan dva. Računam u letnjoj sezoni bila bih puna para i imala deblju kozu nego onaj farmer niz put. Možda i proširim biznis na dve koze, tri čak. Ideja o pravljenju kefira se rodila taman tamo pošto sam prvi put usirila domaći sir. I baš tu negde kada je Sajmon počeo da nam…

  • Blog

    Hladan vazduh Nemeksika i dva koktela

    Hajde da ove godine izađemo na večeru za godišnjicu braka? Misliš izađemo, kao platimo bebisiterku i izađemo-izađemo? Da… rekao je hrabro… možda je vreme da nekada sami odemo na večeru i tako… Tek tako? Da, tek tako. Kupi haljinu, namesti frizuru, namaži nokte, obuj cipele. Ciplele i haljina? Misliš umesto farmerki, bele majice i starki? Da, baš to mislim. To ne zvuči kao loša ideja, samo hoće li siterka moći baš taj dan? Počinjem da tražim razloge i izgovore. Ako siterka ne može baš taj dan, uvek možemo da odaberemo neki drugi. U pravu si, možda je vreme. Pošalji joj poruku. Važi, sutra ću, sad je već kasno. Izgovor plus…

  • Blog

    Praznična reforma i jedna viljuška

    Večeras uoči pravoslavne nove godine red je da svečano objavim da je sa božićno-novogodišnje-božićno-novogodišnjim svečanostima u našem domu gotovo za ovu sezonu. Slavimo intenzivno već skoro mesec dana. Kada kažem slavimo, mislim jedemo.Dva Božića u nas znače, dve Badnje večeri, dve božićne večere, dve torte i dvesta kila. Dvesta kila i ja. Muž je u novembru odlučio da oslabi i time mi upropastio plan da podelimo kalorije i da svakodnevno intenzivno uzdišemo i pri svakom zalogaju ponavljamo kako sam divnu tortu napravila. Mislim kada to i govorimo, to šećer govori iz nas i onih osamnaest jaja koje sam spucala i kilo oraha i pola kile čokolade i nekoliko pakovanja putera, veliko…

  • Blog

    Novogodišnje odluke

    Počela nova godina, valjalo bi, ako ne sumirati prethodnu, napraviti nekakav plan za narednu. Mislim valjalo bi, ko ume. Za početak možda lagano da se naviknem da pišem 2019 umesto 2018…ili da kupim korektor. Ili da prestanem da pišem na papiru. Sa planiranjem sam izuzetno loša. Planiranje i roditeljstvo. Da napravim plan ne umem pa da mi život od toga zavisi, a roditeljstvo…ni to nesto ne divanim. Ovu moju decu umem samo da volim i volim jako i to je otprilike to. Vreme ce pokazati da li su od moje ljubavi usvojili nekakav sistem vrednosti. Znaju da grle, jako, nežno, iskreno. Planove ne umem da pravim, a možda od pravljenja…

  • Blog

    Dodaj mi valijum

    Kasnim. Užasno kasnim. Ove godine kasnim u svemu prazničnom. Kako sam mogla da uopšte sanjam da kada sam krajem avgusta, dok su temperature još uvek za bretele i sandale, a nebo bez oblačka, će pojava prve božićne robe na rafovima prodavnica značiti da u oktobru neću uspeti da kupim pidžame za dečake, za onu tradicionalnu fotografiju ispred jelke. Sva sreća pa je brašno, brašno, inače bi ovo potrošačko društvo sve zbrisalo sa rafova. Kolektivno ludilo. Svesno biram da se tom trendu ne priključujem iako sam se geografski našla u epicentru. Naći ću ja sopstveno ludilo kao adekvatnu zamenu. Božić svake godine na Ostrvo dolazi sve ranije i ranije. Ljudi kupuju…

  • Blog

    Škotska u oktobru

    Uopšte nisam znala kako da počnem priču o Škotskoj. Da li da krenem od toga kako sam prošlog maja tamo negde u seocetu Dorni i Eilan Donan zamku ostavila srce ili kako sam obećala sebi da ni na jedno drugo putovanje neću otići dok se ponovo ne vratim u Škotsku. Ili možda kako mi reči ne idu jer se smatram toliko malom i nedostojnom te lepote i veličine. Ko sam ja da pretočim u reči tu istoriju, tu prolivenu krv za čast i klanove, tu veličanstvenu lepotu toliko sirovu i moćnu. Stiv kaze da bi se razumeo jedan narod, mora se upoznati zemlja u koju su utkani. Živa istina. Toliko…

  • Blog

    Plaža umesto sudova (Oxwich beach)

    Oluja Kalum je besnela veći deo prethodne nedelje. Oluje su jedan od razloga zbog kog volim život na obali u južnom Velsu. Palma u dvorištu se olinja skroz, pa komšija do nas vrlo nezadovoljan psuje i skuplja lišće koje mu vetar nanese. Nase dvorište je jedino u kraju koje ima ogromno drvo i palmu i verujem da nismo omiljeni kada krene da duva neki Kalum ili Kejt ili koje god ime smisle. Mislim, ne volim život u južnom Velsu na obali zato što nerviram komšije, više zato sto oluja očisti i pročisti, opere i donese nove početke. Kalum je besneo veći deo prethodne nedelje. U nedelju oko podneva se sve…

  • Blog

    Krambl od jabuka i IKEA-evropska prestonica razvoda

    Put do muškarčevog srca ide preko stomaka. Mislim ja veću glupost nisam čula u životu. Jasno je da put do njegovog srca krene malo niže, pa se možda i zaustavi tu oko stomaka, ali definitivno ne kreće od stomaka. U stvari sve te manipulacije u braku i oko braka su za me prilično atipične. Možda je baš zato muž prošlog vikenda razrogačio oči kada sam rekla da sam mu spremila krambl od jabuka.  Miris toplih jabuka, maslaca i šećera koji sam ad hoc napravila bez plana i pripreme i kupovine sladoleda od vanile da upotpunim ugodjaj. Nalila sam kolač slatkom pavlakom i odnela tanjir. Umesto da kaze hvala Dragana, on me…

  • Blog

    Rivali u kuhinji i subotnji ravioli

    Jutros dok smo doručkovali Stiv je izjavio da ce pripremati pastu za ručak. Volim ja hranu, ali ne baš i da pričam o narednom obroku dok još uvek jedem prethodni. Nekako imamo osećaj da ako to radim dupliram kalorije koje mi se lepe na…hm, delove tela. Prošla noć je bila malo teža jer se Čarli budio nekoliko puta, zapušenog nosa, suvog grla kašljući.Izbija mu poslednji zub koji očekujemo. Zub, rog, samo nek izbije više pa da se naspavamo. A usput je i leto prošlo, krenula grejna sezona na Ostrvu. Dobro, krenula kod nas zimogroživih Balkanaca. Ustali smo jutros kao prebijeni. Jedva sam čekala da mali krene na dremku da se…

  • Blog

    Etika u vreme zapušene sudopere

    Juče je bio jedan od onih dana. Krene lepo i lagano, prosto pomisliš kako sve ide glatko. Jasno, istog sekunda kako ti misao napusti glavu, pokaješ se. Valjda se kosmos grohotom nasmeje i onda se dan završi tako što u ponoć otpušavaš kuhinjske odvode. Naravno, tek pošto tri sata kasnije ukapiraš da problem nije u sudoperi. U međuvremenu sam naučila da se bez ikakvih alata i hemikalija, odvodi mogu otpušiti na mnogo načina. Na primer, može da se u odvod natrpa so, soda bikarbona i onda sve to velikodušno zalije sirćetom. A onda kao da to nije dovoljno sve se to zalije vrelom vodom. U mom slučaju ta vrela voda…