Blog

Sajmon Glasni

Onomad sam htela da kupim kozu. Sve je to bio deo nekakvog biznis plana da muzem kozu, za mleko i kefir, da ne mora travnjak da se kosi, da kozu iznajmljujem komšijama. Da ni oni ne moraju da kose travnjake, nego paf! gospođo Dramo, koliko novaca, toliko, izvol’te, ajmo kozo kod nas. I onda je vrate za dan dva. Računam u letnjoj sezoni bila bih puna para i imala deblju kozu nego onaj farmer niz put. Možda i proširim biznis na dve koze, tri čak.

Ideja o pravljenju kefira se rodila taman tamo pošto sam prvi put usirila domaći sir. I baš tu negde kada je Sajmon počeo da nam dostavlja kozji kefir sa jedne farme. Sajmon je jedan nadprosečno srdačan Ostrvljanin. Svaki put se parkira ispred kuce, trubi, izađe iz kombija zaviri pozadi izvuče kutiju sa četiri flaše tog magičnog kozjeg kefira i onda glasno dođe do ulaznih vrata i još glasnije zalupa. Prvi put sam mislila da je danas izuzetno srećan, pa necu valjda čoveku da mračim dan. Nema veze što je probudio todlera koji će ostatak dana da isključivo pije moju krv i jede džigericu. Ajde, de, nek je bar Sajmon srećan.
Dostava kefira je na svake tri nedelje, pa kada je i naredni put izmestio vrata iz šarki i glasno dreknuo: YOUALRIGHTLOVE? bi mi žao da ga utišavam, jer sam stvarno izgledala kao akrep, pa mi je malo komplimenata bas prijalo, šteta da Sajmonu upopastim dan samo zato sto je rešio da ulepša moj. Doduse možda je bolje da zna da ja ipak više volim kada toddler odspava jedno dva sata posle podne. Kapiram da nije bio momenat za tu bitku.
Kada je nakon tri nedelje, neki dan plus, muž primetio da su ulazna vrata malo klimava, jasno mi je bilo da se Sajmonu mora stati na put.
Ponedeljak, dan dostave, čekam na busiju, pogledavam kroz prozor. Sad će Sajmon. Da nije mužu do kefira, Sajmona bih verovatno čekala sa snajperom. Stiže kombi, stiže Sajmon, trčim niz stepenice kao bez duše, dok on veselo i posebno glasno zvižduće dok korača stazom do ulaza. Ovo posebno glasno je verovatno postalo moj subjektivni osećaj i začetak PTSDa. Stvarno sam snežna pahuljica.

Taman da zalupa i ovaj put verovatno mi sruši ulazna vrata, ja otvaram, nasmejem se i stavim kažiprst preko usana i prošapućem: Beba spava. Čuo me je Sajmon, glavom klimnuo, gluv nije. Da nije gluv sam utvrdila, a glup…Ne znam nisam pametna. Istog trenutka kreće da priča, prostodušno, dobrodušno, PREGLASNO!!!
Sajmon je može biti gledao isti onaj TED Talk koji sam i ja gledala na temu dugovečnosti, gde su zdrava ishrana i vežbanje zauzeli vrlo skromna mesta na dnu tabele, a međuljudski odnosi i integracija visoka dva. Ako ovako glasno ćaska sa svima kojima dostavi robu, Sajmon će da živi sto godina.                                                             

Neka mi je živ i zdrav ali od tog dana, kada mi ujutru pingne poruka da danas stiže isporuka, ja kliknem da nisam kod kuće u tom terminu i da dostave komšiji pored. Onda lepo gospođa Drama poslepodne sa izuzetno lepo naspavanim todlerom pokuca lagano na komšijska vrata i preuzme paket. Bolje i to nego onaj snajper. Kaze muž, nemoj da se glupiraš, pa da te deportuju, znaš da si na vizi, bolje sačekaj malo pa da ga robijaš kao državljanin. Kada jednog dana prvi komšija pokuca na vrata i obavesti me da više ne prima moje posiljke i ispostavi mi račun za nova ulazna vrata, na snagu stupa plan B, koza kosačica biznis.

 

 

 

 

 

 

 

3 Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *