• Stories

    Bonjour, Good Day, Universe, Fuck you

    There is an olive tree in the garden. Beautiful silver leaves. It is especially lovely in the afternoon when the sun is slowly heading to the west and making effortless shadows. Those little pockets of light are absolutely everything I could ever imagine wanting to catch in a photo. I am sitting behind the house, drinking my coffee. The laptop charger was safe back in our living room in Wales, as far away from France as you can get it. It was not on purpose but turned out to be one of the best coincidences on this holiday. Well, that one and when our car broke down, so we were…

  • Blog

    Bonžur, Dobar dan, Kosmos, Zajeb

    U dvorištu raste maslina. Divni srebrnkasti listovi. Posebno je lepa poslepodne kada je sunce prelazi polako ka zapadu i pravi neopterećujuće senke. Ti mali džepovi svetla su apsolutno sve sto mogu da poželim na fotografiji. Sedim iza kuće, pijem kafu. Zaboravila sam punjač za laptop i to je možda bila najbolja slučajnost na ovom odmoru. Dobro, ta i kada nam se pokvario auto, pa su nam dali fiat 500 na korišćenje. Potpuno rasporeni auspuh koji se ne može okrpiti ni uz najbolju volju najnasmejanijeg francuskog mehaničara. Sve je to bilo više blagoslov nego prokletstvo. Bolje tu ispred kuce, nego na Autoroute du Soleil na 40 stepeni, radovima na putu i…

  • Blog

    Brate, sestro, Zemune

    Od svih kuhinjskih aktivnosti najviše volim da fotografišem hranu koju spremim. Fotografisanje hrane mi spada u kuhinjsku aktivnost jer je moj mini studio parče kuhinje veličine metar sa metar, pored prozora, na koji okačim bebeće ćebence da mi umekša svetlo. Sada dok ovo pišem mislim se da mi je možda vreme da ćebence zamenim pravim kupovnim difuzerima (pravi pauzu da posedi malo na amazonu, a preskače odeljak sa kamerama i objektivima ako može). Na visokom drugom mestu je da spremim tu hranu i pod hranu stvarno ne mislim na pilav za večeru sredom. Od grupnih aktivnosti visoko prvo mesto je pravljenje kolača sa decom. Okej. Lažem. Mnogo lažem. Ali ipak…

  • Foodie

    Lemon Meringue Pie by Mery Berry

    Već sam pominjala negde da sam užasna sa ostrvskim tradicionalnim kolačima. Ta količina putera koja se stavlja da bi kolač bio vlažan je često sumanuta. Doduše ništa manje sumanuta od nekih naših ‘5 šolja ulja i kilo šećera kolača’, tako da se ne bunim. Mislim, bunim se, jer mi ostrvski kolači nikada ne uspevaju. Uspela sam jednom da potpuno upropastim lemon drizzle cake, koja je stvarno dummy proof. Dobila sam savet da ako hoću proveren recept obavezno potražim kod Meri Beri. Za one koji ne znaju Meri Beri, to je britanska Milka Canić svih bake off tipa emisija. Em je stručnjak, em je u svakoj emisiji, em tako već šezdeset…

  • Blog

    Sajmon Glasni

    Onomad sam htela da kupim kozu. Sve je to bio deo nekakvog biznis plana da muzem kozu, za mleko i kefir, da ne mora travnjak da se kosi, da kozu iznajmljujem komšijama. Da ni oni ne moraju da kose travnjake, nego paf! gospođo Dramo, koliko novaca, toliko, izvol’te, ajmo kozo kod nas. I onda je vrate za dan dva. Računam u letnjoj sezoni bila bih puna para i imala deblju kozu nego onaj farmer niz put. Možda i proširim biznis na dve koze, tri čak. Ideja o pravljenju kefira se rodila taman tamo pošto sam prvi put usirila domaći sir. I baš tu negde kada je Sajmon počeo da nam…

  • Blog

    Hladan vazduh Nemeksika i dva koktela

    Hajde da ove godine izađemo na večeru za godišnjicu braka? Misliš izađemo, kao platimo bebisiterku i izađemo-izađemo? Da… rekao je hrabro… možda je vreme da nekada sami odemo na večeru i tako… Tek tako? Da, tek tako. Kupi haljinu, namesti frizuru, namaži nokte, obuj cipele. Ciplele i haljina? Misliš umesto farmerki, bele majice i starki? Da, baš tako. To ne zvuči kao loša ideja, samo hoće li siterka moći baš taj dan? Počinjem da tražim razloge i izgovore. Ako siterka ne može baš taj dan, uvek možemo da odaberemo neki drugi. U pravu si, možda je vreme. Pošalji joj poruku. Važi, sutra ću, sad je već kasno. Izgovor plus odugovlačenje.…

  • Blog,  Foodie

    Praznična reforma i jedna viljuška

    Večeras uoči pravoslavne nove godine red je da svečano objavim da je sa božićno-novogodišnje-božićno-novogodišnjim svečanostima u našem domu gotovo za ovu sezonu. Slavimo intenzivno već skoro mesec dana. Kada kažem slavimo, mislim jedemo.Dva Božića u nas znače, dve Badnje večeri, dve božićne večere, dve torte i dvesta kila. Dvesta kila i ja. Muž je u novembru odlučio da oslabi i time mi upropastio plan da podelimo kalorije i da svakodnevno intenzivno uzdišemo i pri svakom zalogaju ponavljamo kako sam divnu tortu napravila. Mislim kada to i govorimo, to šećer govori iz nas i onih osamnaest jaja koje sam spucala i kilo oraha i pola kile čokolade i nekoliko pakovanja putera, veliko…

  • Blog

    Novogodišnje odluke

    Počela nova godina, valjalo bi, ako ne sumirati prethodnu, napraviti nekakav plan za narednu. Mislim valjalo bi, ko ume. Za početak možda lagano da se naviknem da pišem 2019 umesto 2018…ili da kupim korektor. Ili da prestanem da pišem na papiru. Sa planiranjem sam izuzetno loša. Planiranje i roditeljstvo. Da napravim plan ne umem pa da mi život od toga zavisi, a roditeljstvo…ni to nesto ne divanim. Ovu moju decu umem samo da volim i volim jako i to je otprilike to. Vreme ce pokazati da li su od moje ljubavi usvojili nekakav sistem vrednosti. Znaju da grle, jako, nežno, iskreno. Planove ne umem da pravim, a možda od pravljenja…

  • Stories

    Katya

    Eight years ago, I got divorced the first time. I always say the first time only to annoy my current husband. That 2010 was tough in every aspect. The following one was no better. For a long time, I wasn’t managing to get out of that whirlpool of emotions, frustrations, anger and my own head. I wrote about it many times and on this occasion, I will skip that part. There is a knot in my stomach, tears in my eyes and my heart starts pounding to the day when I remember that period of my life. Because nothing in that period of my life was easy. Getting up in…

  • Blog

    Dodaj mi valijum

    Kasnim. Užasno kasnim. Ove godine kasnim u svemu prazničnom. Kako sam mogla da uopšte sanjam da kada sam krajem avgusta, dok su temperature još uvek za bretele i sandale, a nebo bez oblačka, će pojava prve božićne robe na rafovima prodavnica značiti da u oktobru neću uspeti da kupim pidžame za dečake, za onu tradicionalnu fotografiju ispred jelke. Sva sreća pa je brašno, brašno, inače bi ovo potrošačko društvo sve zbrisalo sa rafova. Kolektivno ludilo. Svesno biram da se tom trendu ne priključujem iako sam se geografski našla u epicentru. Naći ću ja sopstveno ludilo kao adekvatnu zamenu. Božić svake godine na Ostrvo dolazi sve ranije i ranije. Ljudi kupuju…