U dvorištu raste maslina. Divni srebrnkasti listovi. Posebno je lepa poslepodne kada je sunce prelazi polako ka zapadu i pravi neopterećujuće senke. Ti mali džepovi svetla su apsolutno sve sto mogu da poželim na fotografiji. Sedim iza kuće, pijem kafu. Zaboravila sam punjač za laptop i to je možda bila najbolja slučajnost na ovom odmoru. Dobro, ta i kada nam se pokvario auto, pa su nam dali fiat 500 na korišćenje. Potpuno rasporeni auspuh koji se ne može okrpiti ni uz najbolju volju najnasmejanijeg francuskog mehaničara. Sve je to bilo više blagoslov nego prokletstvo. Bolje tu ispred kuce, nego na Autoroute du Soleil na 40 stepeni, radovima na putu i…

Od svih kuhinjskih aktivnosti najviše volim da fotografišem hranu koju spremim. Fotografisanje hrane mi spada u kuhinjsku aktivnost jer je moj mini studio parče kuhinje veličine metar sa metar, pored prozora, na koji okačim bebeće ćebence da mi umekša svetlo. Sada dok ovo pišem mislim se da mi je možda vreme da ćebence zamenim pravim kupovnim difuzerima (pravi pauzu da posedi malo na amazonu, a preskače odeljak sa kamerama i objektivima ako može). Na visokom drugom mestu je da spremim tu hranu i pod hranu stvarno ne mislim na pilav za večeru sredom. Od grupnih aktivnosti visoko prvo mesto je pravljenje kolača sa decom. Okej. Lažem. Mnogo lažem. Ali ipak…

Onomad sam htela da kupim kozu. Sve je to bio deo nekakvog biznis plana da muzem kozu, za mleko i kefir, da ne mora travnjak da se kosi, da kozu iznajmljujem komšijama. Da ni oni ne moraju da kose travnjake, nego paf! gospođo Dramo, koliko novaca, toliko, izvol’te, ajmo kozo kod nas. I onda je vrate za dan dva. Računam u letnjoj sezoni bila bih puna para i imala deblju kozu nego onaj farmer niz put. Možda i proširim biznis na dve koze, tri čak. Ideja o pravljenju kefira se rodila taman tamo pošto sam prvi put usirila domaći sir. I baš tu negde kada je Sajmon počeo da nam…

Hajde da ove godine izađemo na večeru za godišnjicu braka? Misliš izađemo, kao platimo bebisiterku i izađemo-izađemo? Da… rekao je hrabro… možda je vreme da nekada sami odemo na večeru i tako… Tek tako? Da, tek tako. Kupi haljinu, namesti frizuru, namaži nokte, obuj cipele. Ciplele i haljina? Misliš umesto farmerki, bele majice i starki? Da, baš tako. To ne zvuči kao loša ideja, samo hoće li siterka moći baš taj dan? Počinjem da tražim razloge i izgovore. Ako siterka ne može baš taj dan, uvek možemo da odaberemo neki drugi. U pravu si, možda je vreme. Pošalji joj poruku. Važi, sutra ću, sad je već kasno. Izgovor plus odugovlačenje.…

Počela nova godina, valjalo bi, ako ne sumirati prethodnu, napraviti nekakav plan za narednu. Mislim valjalo bi, ko ume. Za početak možda lagano da se naviknem da pišem 2019 umesto 2018…ili da kupim korektor. Ili da prestanem da pišem na papiru. Sa planiranjem sam izuzetno loša. Planiranje i roditeljstvo. Da napravim plan ne umem pa da mi život od toga zavisi, a roditeljstvo…ni to nesto ne divanim. Ovu moju decu umem samo da volim i volim jako i to je otprilike to. Vreme ce pokazati da li su od moje ljubavi usvojili nekakav sistem vrednosti. Znaju da grle, jako, nežno, iskreno. Planove ne umem da pravim, a možda od pravljenja…