• Blog,  Foodie

    Rivali u kuhinji i subotnji ravioli

    Jutros dok smo doručkovali Stiv je izjavio da ce pripremati pastu za ručak. Volim ja hranu, ali ne baš i da pričam o narednom obroku dok još uvek jedem prethodni. Nekako imamo osećaj da ako to radim dupliram kalorije koje mi se lepe na…hm, delove tela. Prošla noć je bila malo teža jer se Čarli budio nekoliko puta, zapušenog nosa, suvog grla kašljući.Izbija mu poslednji zub koji očekujemo. Zub, rog, samo nek izbije više pa da se naspavamo. A usput je i leto prošlo, krenula grejna sezona na Ostrvu. Dobro, krenula kod nas zimogroživih Balkanaca. Ustali smo jutros kao prebijeni. Jedva sam čekala da mali krene na dremku da se…

  • Blog

    Etika u vreme zapušene sudopere

    Juče je bio jedan od onih dana. Krene lepo i lagano, prosto pomisliš kako sve ide glatko. Jasno, istog sekunda kako ti misao napusti glavu, pokaješ se. Valjda se kosmos grohotom nasmeje i onda se dan završi tako što u ponoć otpušavaš kuhinjske odvode. Naravno, tek pošto tri sata kasnije ukapiraš da problem nije u sudoperi. U međuvremenu sam naučila da se bez ikakvih alata i hemikalija, odvodi mogu otpušiti na mnogo načina. Na primer, može da se u odvod natrpa so, soda bikarbona i onda sve to velikodušno zalije sirćetom. A onda kao da to nije dovoljno sve se to zalije vrelom vodom. U mom slučaju ta vrela voda…

  • Blog

    Craig-Y-Nos

    U subotu mi je bilo savršeno jasno da jesen stiže. Na našem izmučenom zelenom travnjaku našlo se nekoliko žutih listova. Dobro i kiša je lila celog dana, mada tu nema pravila. Prvi žuti listovi za mene znače da proverim da li mi je memorijska kartica na aparatu prazna, rezervna uredno spakovana i baterija napunjena. Dok smo živeli u Engleskoj, jesenje mesto je bio Westonbirt Arboretum. U Velsu biram da to mesto bude manje glamurozni, ali svakako nista manje lep, Kreg-i-nos (Craig-y-nos) park. Ugnežden na ivicama Brekon Bikon (Brecon Beacon) nacionalnog parka u Dolini reke Tave (poznate jos i pod imenom Dolina Svonzija). U tom kraju ima puno stvari koje se…

  • Blog

    Čišćenje podruma

    Razvela sam se prvi put pre skoro osam godina. Ovo ‘prvi put’ obično naglasim da nerviram mog sadašnjeg (drugog) muža. Kao gde je prvi, tu je i drugi. Ta 2010.godina je bila bas teška. Ne samo ta godina nego i naredna. Dugo nisam uspevala da se iskobeljam iz sopstvene glave i svega sto me je snašlo. Mnogo puta sam pisala i nabrajala šta se tada izdešavalo. Sada cu preskočiti. Dovoljno je znati da i dan danas kada se setim tog perioda veže mi se čvor u želudcu, srce počne brže da lupa, krenu mi suze na oči. Jer ništa od toga nije bilo lako. Ni ustati ujutru, ni pregurati dan, ni…

  • Blog

    Ostrvo

    Stigla sam na Ostrvo sivog januarskog dana. Let iz Beograda je bio nesto posle deset sati ujutru. Prethodne veceri, kada sam po milioniti put izvadila i pobacala stvari iz kofera, prepakovala jos neki put, pozvala sam i rezervisala taksi za 6 ujutru. Dispicerka je verovatno pomislila da sam pomalo luda jer trazim pet puta uverenje da ce mi taksi zaista poslati i da ce vozilo biti vece. Jer koferi. Pet komada, tri ogromna. Razmisljam po stoti put kako da provucem taj jedan kofer viska. Nekako mi cak i ne ide da pokusavam da izvrdam, necu valjda da se cenjkam za ceo jedan kofer, jedan od pet u koje sam spakovala…